Fundamentalni problem kada govorimo o politici proširenja je da više nema konsenzusa po tom pitanju u EU i to čak ni oko nekih osnovnih metodoloških pitanja, smatra izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan (EFB) Aleksandra Tomanić.
"Dok Francuska kaže da nova metodologija (proširenja) treba da važi za sve zemlje u procesu, znači i za Srbiju i Crnu Goru, pre neki dan je (evropski komesar za proširenje Oliver) Varheji rekao da neće biti promene metodologije za zemlje koje već pregovaraju", rekla je Tomanić.
Ona je 17. januara za EURACTIV.rs i Betu rekla da se sa najviših instanci dobijaju nejasne poruke i da se za sada ne zna da li će nova metodologija proširenja EU važiti za Srbiju.
"Ono što smo čuli na raznim sastancima u Briselu prošle nedelje jeste da ne treba da očekujemo previše, da treba da smanjimo očekivanja jer će nova metodologija i nova strategija koja će je pratiti biti jedan minimalni konsenzus", rekla je izvršna direktorka EFB.
Kako je navela, u Savetu su trenutno toliko dijametralno različiti stavovi vezani za proširenje da strategija i nova metodologija imaju zadatak da ih pomire, što neće biti lako, tako da, dodala je ona, neće biti revolucionarnih stvari.
"Taj 'papir' treba da bude dovoljno inovativan da pomiri francuske želje a opet da ne iritira previše druge velike članice, poput Nemačke, koja ne bi menjala metodologiju proširenja", rekla je Tomanić.
Ona je podsetila da se ne koriste ni svi mehanizmi važeće metodologije (opšta ravnoteža u pregovorima) i istakla da je potrebno više političke volje da se sprovede ono što od metodologije već postoji, kao i da politička volja nije pitanje za Komisiju nego za Savet.
"Lično sam skeptična da će nova metodologija da nas odvede na neki novi put jer nije problem u metodologiji nego u političkoj volji", rekla je Tomanić.
Kako je dodala, njen utisak je da je nešto na brzinu urađeno nakon oktobarskog debakla i da je u toj brzini došlo do greške i nekonzistentnosti, npr. sa onim što su kandidati već uradili u sklopu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
"Vreme je veliki faktor. Mislim da je ključno da se tu pomerimo, da se pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom otvore zato što smatram da je politika proširenja i otvaranja poglavlja samo žrtveni jarac nekih mnogo dubljih podela unutar EU", kazala je Tomanić.
Prema njenom mišljenju, tu je reč o problemima na relaciji pojedinih zemalja članica koje drugačije vide budućnost Evropske unije.
Za dosadašnje evrointegracije Srbije Tomanić kaže da bi više volela da vidi neke suštinske promene, koje bi se ogledale i u većem broju zatvorenih poglavlja.
"Loš signal je to što je otvoreno samo jedno poglavlje (zimus). Sam taj tempo otvaranja je spor a o zatvaranju i da ne govorimo", rekla je ona i dodala da, i kada je reč o novoj metodologiji proširenja, "nekako mi je utisak da se ne bavimo suštinom".
Kada je reč o daljim koracima u evrointegracijama, Tomanić smatra da Srbija treba iskrenije da se posveti zadacima koji su na stolu, na prvom mestu vladavini prava konkretizovanoj na svakodnevnom nivou.
"Defintivno vladavini prava - pijaća voda, vazduh koji dišemo, i to je vladavina prava. Mogućnost da kao građani ostvarimo pristup tim osnovnim, ljudskim pravima, to je konkretizacija vladavine prava", rekla je Tomanić.
Osvrćući se na predstojeću Konferenciju o budućnosti EU, u okviru koje će se tokom dve godine raditi na reformama EU, Tomanić je rekla da taj proces treba u perspektivi da dovede i do novog Ugovora EU. Za hrvatsko predsedavanje EU Tomanić kaže da se nada da će staviti veći fokus na Zapadni Balkan i rešenje ove pat pozicije u koju je politiku proširenja doveo francuski veto.
U vezi inicijative "mini Šengen" Tomanić je rekla da je dobro što inicijativa dolazi iz država u region, ali da malo podseća na francuski "non-pejper", na neku ad hok inicijativu pokrenutu "na brzinu i nedovoljno promišljenu".
"Mini Šengen je svakako dobra ideja, dobro je što dolazi iz samog regiona. Ali zaista malo podseća na francuski 'non-pejper' gde nije toliko bitno šta je predloženo, već način na koji se to desilo. Tako je i "mini Šengen" mogao da bude inkluzivniji ili da uzme u obzir postojeće regionalne formate", zaključila je Tomanić.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: EFB
